О књизи: 2001 / Шатову се у почетку учинило да се сан наставља. Нешто топло и умиљато му је пријатно клизило по лицу, цвркутао му је скакавац изнад уха... Не може, опуштено помисли Шатов. А и овај потпуно нестварни лагани поветарац, да би се све ово догодило, Шатов би морао да оде ван града, да нађе неку лепу чистину и да заспи, заборављајући на посао и проблеме. А о опрезу, помисли Шатов, и трбушни мишићи му се нехотице напну. Опрез ме је сврбео ожиљак на образу. Ово је подсетник за тебе, Шатов, на непромишљеност. То што имате пиштољ у руци, а противник има метак у грудима, уопште не значи да ви, Евгениј Шатов, нисте у опасности.